Blog mojTransporter.com

Puno korisnih informacija, novi trendovi i ideje, sve na jednom mestu...

Posetite i mojTransporter.com

Pišite nam: office@mojtransporter.com

Rutiranje vozila. Da li se osloniti na softver ili iskustvo i znanje dispečera?

Algoritmi (matematički modeli) za rutiranje vozila nisu ništa novo, ako se posmatra era ekspanzije informacionih tehnologija. Ipak, da li su danas softveri dovoljno razvijeni da naprave bolje rute od ljudi?

U ovom blogu će se ukratko objasniti razvoj algoritama za rutiranje, primena u privredi i izvršiti poređenje sa rutiranjem ‚‚po intuiciji i zdravorazumskoj kombinatorici‚‚.


Istorijski razvoj rutiranja:


Početkom industrijalizacije u prvoj polovini dvadesetog veka nastaju i obimniji transportni tokovi pa tako i zadaci koji se postavljaju pred pošiljaoce robe postaju sve komplikovaniji. U to doba se i javljaju prva veća prevoznička preduzeća kao i udruženja i sindikati prevoznika. 

Davne 1959. objavljen je prvi naučni rad koji predstavlja jedan algoritam kreiran posebno u svrhu rutiranja vozila. Nakon toga, 1964. se objavljuje Clarke-Wright algoritam koji je ujedno i najpoznatiji alat za rutiranje vozila. U narednim godinama pa sve do danas slede brojne nadgradnje i unapređenja Clarke-Wright algoritma čija je osnovna formula: 

S_\text{i,j}=d_\text{i,rück}+d_\text{j,rück}-d_\text{i,j}    (gde su i, j klijenti a rck distributivni centar)


Različiti matematički modeli se koriste za postizanje različitih ciljeva u rutiranju vozila. Na primer, problem trgovačkog putnika rešava pronalaženje najkraćeg puta tako da se svi gradovi na listi posete samo jednom i da se putnik na kraju vrati u početnu tačku. Tu su još i problem Kineskog poštara koji treba da obiđe sve ciljane objekte kada su svi objekti na ruti povezani samo po jednim putem, i još mnogi drugi...

Ipak, može se reći da svi ti modeli imaju za cilj smanjenje pređene distance vozila ili grupe vozila. Jasno nam je da pređena distanca predstavlja najveći generator troškova u transportu tako da su privredni subjekti od samog starta bili jako zainteresovani za ova istraživanja.

Primena modernih tehnologija:


Pojavom računarskih tehnologija logistika doživljava snažnu ekspanziju i nameće se kao jedan od pionira upotrebe savremenih računarskih alata. Jedni od tih alata su i softveri za rutiranje vozila. 


Prve primene su se upravo oslanjale na gore pomenute algoritme i naišle su na burne reakcije - kao i svaka veća promena. Naime, u robnim tokovim često ima mnogo više stohastike i neodređenih i neočekivanih događaja nego što jedan algoritam za rutiranje vozila može da predvidi ili isplanira. Tek razvojem sofisticiranih alata i tailor made (‚‚pravljenim po meri korisnika‚‚) dolazi do nekih konkretnijih rezultata u primeni i dešava se ogromna ekspanzija. 

Danas je gotovo nemoguće pronaći ozbiljnu logističku kompaniju bez ovakvog alata, koji se oslanja na geo lokacije čvorova, ‚‚pametne‚‚ mape, ogroman broj podataka i proračuna u pozadini koji služe da se svi mogući faktori uzmu u obzir prilikom kreiranja ruta vozila. Ipak, ono što privreda kaže na to nije uvek baš tako bajno i sjajno.


Šta je suština rutiranja:


Da, definitivno što kraće vožnje uz poštovanje svih ograničenja. Možda zvuči jednostavno ovako plastično rečeno, ali razmotrimo jedan primer koji predstavlja svakodnevnicu jednog dispečera:

- imate 30 vozila na raspolaganju, u 5 različitih kategorija po nosivosti. 

- imate zahteve da isporučite robu na 100 različitih lokacija, svaka sa svojim specifičnostima u vidu vremena prijema robe, tipa vozila, pakovanja robe, preferiranog vozila ili vozača.

- vreme za koje je potrebno da završite rutiranje je minimalno jer naredni koraci u lancu ne mogu da krenu dok vi ne završite (čitaj - vremenski pritisak).

- količina robe koju treba isporučiti prevazilazi kapacitete voznog parka.

- u toku planiranja vam je javljeno da dva vozila moraju hitno na popravku a da je 5 zahteva potrebno isporučiti pre predviđenog roka.

Da ne nastavljam, dosadiću...

Kada počnete da razmišljate o svim ovim faktorima nekako se zaboravi na matematičke formule i postizanje što kraćih distanci, prva reakcija je - daj samo da se završi posao. Ipak, ni jedan pravi profesionalac ne posustaje pod ovakvim pritiskom i zna i te kako da se nosi sa ovakvim i sličnim problemima, ili jednostavno nije za taj posao.



Softveri, u stupnju razvoja u kojem se nalaze danas mogu dosta da pomognu i olakšaju planiranje dispečerima ali osloniti se 100% na rešenja koja nude je itekako skupo ako pričamo o stohastičkim poslovnim okruženjima - koji su inače najčešća, gde nikada ne znate šta vas može iznenaditi. 

Jedan prosečan dispečer ‚‚potroši‚‚ između 5 i 10 svojih mesečnih plata na prevoz svakog dana, jasno vam je koliki novac je u igri kombinatorike sa distancama - male varijacije u rutama donose velike uštede... ili troškove.

Prednosti i mane softvera za rutiranje:


Prednosti - brzo rade, smanjenje manuelnih radnji dispečera, upozoravaju na greške, pružaju grafički uvid u plan, razmatraju trošak ukupnog planiranja ne vozilo po vozilo, transparentni podaci, čuvaju istoriju planiranja, olakšavaju kontrolu, nemaju ‚‚omiljene‚‚ vozače, nemaju ‚‚neomiljene‚‚ vozače, nisu podložni pritiscima i subjektivnom rasuđivanju, ne zavise od trenutnog raspoloženja ili nivoa koncentracije.

Mane - skupi su, traže angažovanje radne snage na održavanju podataka, zavise od tačnosti podataka, često nisu fleksibilni, ne prepoznaju ‚‚brže‚‚ vozače, ne planiraju u skladu sa prethodnim danima već svaki za sebe, ne poznaju tržište, nemaju subjektivni osećaj, često naprave duže rute od dobrog dispečera, nezadovoljni vozači.



Zaključak:

Iako već dobrih pedeset godina postoji jasna indicija da se rutiranje radi elektronskim i matematičkim putem, koji zaista i jeste jedni ispravan, teško je još uvek reći da su alati dovoljno sofisticirani da podrže sve zadatke koji se stavljaju pred jednog dispečera na dnevnom nivou. 

Može se postići određeni stepen automatizacije, negde i potpuni, u zavisnosti od samog biznisa, ali u većini slučajeva je to samo delimično. Potrebno je još vremena da se alati dodatno razviju i da znatno pojeftine kako bi se privreda u potpunosti oslonila na njih. Jednom rečju, ako kupujete softver napravite računicu i jako dobar ugovor.


Komentari (11) -

  • nesa

    nesa

    8/29/2014 12:14:28 AM | Odgovori

    Jos jedan veoma lep i koristan tekst koji za poentu ima zakljucak da bez obzira koliko  neki softver  bio savrsen , ne moze u potpunosti  predvideti  sve specificnosti kojima je izlozen  posao  transporta, narocito drumskog transporta.Verovatno  je to bolje pa mozda cak i vrlo  efikasno resenje u sistemski uredjenim drzavama i u nesto vecim sistemima gde ima mnogo tzv. lokalne distribucije, medjutim u nasim okolnistima gde je skoro sve haoticno bez nekog prevelikog reda i sa ad hok resenjima,  onda se to u ovo i ovakvo vreme ali i sa ove distance , cini najblaze receno kao nepotrebno ulozen novac.
    Ovde osim deklarativnih nema ozbiljnog planiranja ni na jednom drzavnom nivou jer sve funkcionise po sistemu svako za sebe i neka bude da  gresim, ali sam nekako uveren  da bi  vecina programskih strucnjaka za tu vrstu posla, ovde  brzo "polozila oruzje".Kako moze da se nesto ozbiljnije planira kada se ovde skoro sve odluke donose u minut, za minut ili u poslenji minut, kada se odluke i nalozi menjaju po pet ili deset puta u toku jednog sata i kada u mnogo cemu ne postoji sistemski red.Kad' to kazem tu pre svega mislim na bukvalno sve drzavne organe i firme tipa recimo raznorazna preduzeca za puteve kojima se ne znam broj, na komunalna preduzeca, na lokalne el.distribucije, policiju, politicare , ma na sve koji imaju bilo kakve veze sa koriscenjem javne povrsine koja se najprostije zove put.Ovde svako radi za sebe  i po svom nahodjenju pa tako putari zatvore neku ulicu ili deo iste u oba ili jednom smeru zbog nekih iznenadnih radova ev. tekucih odrzavanja i to bez potrebe da javnost obaveste o tome.Slicno  rade komunalna preduzeca na redovnom ili vanrednom  odrzavanju vodovoda i kanalizacije, el,distribucija takodje a cesto to radi i deo vlasti narocito ako tom softverski predvidjenom rutom, treba da prodje NJ.V.  visoki drzavni organ.Jos ako mu se prohte da se na nekom delu slika ili nesto razgleda, zlo i naopako, dzaba softver, dzaba sve , sedi i cekaj jer to nije mala stvar???Ta zatvaranje trase, dela puta na par sati ili ceo radni dan, poremete svaki plan obzirom  se na pitanje dokle ce to da traje, uvek dobije isti odgovor, "ne znamo, bice brzo ".Ima li uopste softvera koji moze da predvidi sve dnevne  naravi nasih nadleznih drzavnih organa tj. ovlascena lica istih  i da na osnovu tog predvidjanja napravi najbolju i najefikaniju rutu ?Mislim da nema.Posebna je prica sto u neka vremena koja su ovde dugo godina prisutna, veca ili manja grupa nezadovljnih ljudi moze bez bilo kakve najave da blokira ulicu, put, magistralni put  i da nikog' od nadleznih  nije briga za tako nesto, narocito  ako se to desava sto dalje od prestonice ili par vecih gradova.
    Mnogo toga bi imalo da se nabroja sto nazalost ne ide u prilog tezi o korisnosti rutiranja   u nasim transportnim uslovima, ali sve ovo sam i naveo upravo kao podrsku tekstu a narocito zakljucku koji na nesto tako upucuje i ukazuje zainteresovanima.

  • Dragan

    Dragan

    8/29/2014 10:01:13 AM | Odgovori

    Hvala, Neso!

    Po mom iskustvu čak i u uređenim državama imaju problema da predvide sve varijable u nekim slučajevima, ali se definitivno slažem da je ovde mnogo teže uraditi tako nešto.

  • nesa

    nesa

    8/29/2014 1:51:16 PM | Odgovori

    Postujem pre svega tvoj veliki trud, entuzijazam,  vreme a narocito veliki rad bez koga ovaj portal a naravno i  svi tekstovi, zasigurno  ne bi bili u ovakvoj formi.Vecina nas bi i dalje bila uskracena  za mnogo korisnih informacija koje su svima nama ovde prezentovane na veoma strucan i svima prihvatljiv nacin, a taj  trud i rad se po mom skromnom misljenju , zaista treba ceniti i postovati.

  • Dragan

    Dragan

    9/2/2014 12:23:48 PM | Odgovori

    Neso,

    drago mi je da se to prepoznaje. Zaista jeste potreban veliki trud, vreme i inspiracija ali vredi kada se vidi da ljudi čitaju i odobravaju. Hvala još jednom!

  • neba

    neba

    9/2/2014 11:15:16 PM | Odgovori

    Softver moze da da samo priblizno resenje, bar sto se tice naseg poslovanja i gore pomenutih razloga (kvarovi, promene naloga, mesta isporuke, uzimanje robe u povratku, ceknje....) Imao sam prilike da radim i da se bavim sa softverima za rutiranje (doduše na fakultetu) prilikom izrade seminarskih radova za prikupljanje opasnog otpada, starih automobila. Na papiru i vizuelno predstavljeno (grafikoni, slike, rute, procenti) izgleda odlicno ali u stvarnom poslu gde postoji veliki broj promenljivih program ne moze da da optimalno resenje...

  • Živan SAVIĆ

    Živan SAVIĆ

    9/3/2014 6:03:30 PM | Odgovori

    Više godina aktivno sam uključen u projekte optimizuje lanca snabdevanja. Činjenica je da je transport značajna stavka u troškovima distribucije te da postoji potencijal za značajne uštede. Kultura planiranja u poslovnim aktivnostima na ovim prostorima nije na zavidnom nivou što jeste odličan izgovor, ali ne i valjani razlog za izbegavanje softverskih alata za planiranje ruta.

    Prečesto se na pitanja "ručno ili automatski" očekuje jedan od dva odgovora. Najbolje rešenje je kao i uvek negde izmedju,  korišćenjem prednosti oba načina rada. Navedeno posebno važi za "dinamična" tržišta, kao što je Balkan.

    Iskustveno mogu reći da ne postoji softversko rešenje za rutiranje koje u razumnom roku uvek ponudi najbolje rešenje i može u potpunosti zameniti dobrog planera/dispečera. Sa druge strane rezultati softvera ne zavise od trenutne koncetracije planera/dispečera te na duži rok softver pruža bolje rezultate u pogledu ušteda (navedeno je rezultat više studija slučaja u Srbiji).

    Očekivanja potencijalnih korisnika često je nerealno usled previše marketinga od starne kompanija koja nude rešenja. Prečesto se događa da se očekivanja podignu na nivo koji je nemoguće zadovoljiti te slede razočaranje i nezadovoljstvo.

    Drugi izazov je vezan za zahteve potencijalnih korisnika. Prečesto se na lokalnom tržištu traži univerzalan softver za transport (od planiranja ruta, preko evidentiranja servisa, zamene pneumatika, GPS praćenje, podaci sa telematike o brzini i broju obrtaja, itd). Značajan broj evidencija u rešenju za planiranje je dobar način da se fokus potencijalnog korisnika pomeri sa efisanosti i upotrebljivosti alata za planiranje ruta na sekundarne funkcije kako bi one postale od presudne važnosti za odluku o izboru rešenja. U ovim slučajevima projekat završi kao preskupo plaćeno rešenje za evidenciju održavanja voznog parka.

    Dobrog dispečera ne možete u potpunosti zameniti računarom i softverom. Odgovarajućim alatom za planiranje možete mu pomoći da bude značajno brži, efikasniji i smanjiti oscilacije njegovih rezultata usled nedostakta trenutne inspiracije i koncetracije.

    Prilikom izbora rešenja treba povesti računa da planer može lako i efikasno koristiti rešenje sa ciljem da softver završi "fizički" deo posla i omogući planeru da brzo proveri i eventualno modifikuje rezultate.

  • Dragan

    Dragan

    9/4/2014 11:03:23 AM | Odgovori

    Živane,

    pre svega vrlo konkretan komentrar, vidi se da jako dobro poznajete tržište.

    Na mene je najjači utisak ostavio pasus:

    ‚‚Očekivanje potencijalnih korisnika često je nerealno usled previše marketinga od starne kompanija koja nude rešenja. Prečesto se događa da se očekivanja podignu na nivo koji je nemoguće zadovoljiti te slede razočaranje i nezadovoljstvo.‚‚

    Mislim da ovde leži najveći deo nezadovoljstva tržišta softverskim rešenjima, kao i  u nedovoljnoj podršci prilikom implementacije.

  • Zivan SAVIĆ

    Zivan SAVIĆ

    9/4/2014 2:35:34 PM | Odgovori

    Poslovno sam vezan za aktivnosti prodaje/implemenacije rešenja za planiranje i optimizaciju lanca snabdevanja. Često se srećem sa prodavcima koji smatraju da je neophodno biti maksimalno pozitivan tokom procesa prodaje i da minimlani stepen opreznosti u analizi zahteva korisnika predstavlja rizik da se stvori nepoverenje u mogućnost rešenja i izgubi poslovna prilika.

    Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je dobra praksa da se nakon odluke korisnika o izboru rešenja (a pre ugovora i ikakvog plaćanja) potpiše Ugovor o poverljivosti nakon čega bi korisnik izneo precizne podatke o svom poslovanju, a provajder rešenja detaljno opisao svoje rešenje i izazove koje vidi u poslovanju korisnika.

    Nakon medjusobnog razumevanja detalja mogu se jasnije definisati obostrana očekivanja i otvoriti sigurniji put ka uspešnom projektu.

  • Tina

    Tina

    9/4/2014 8:13:06 PM | Odgovori

    Najpre želim da pohvalim tekst. Jasan, sažet i na pravi način govori o izazovami sa kojima je neminovno sresti se u Srbiji.
    Takođe sve pohvale za Živanov komentar, zapravo rečeno je sve što sam manje više i sama želela da istaknem u svom komentaru.

    Ono što bih još možda dodala jeste  da po mom mišljenju dobro softversko rešenje za naše uslove jeste ono rešenje koje je dovoljno fleksibilno da vam u hodu omogući izmenu i dopunu rutiranja u skladu sa novonastalim okolnostima. Da li je takvo rešenje magični štapić - naravno da nije.Da li je potrebno - naravno da jeste, u 21. smo veku. Da li je ono nužno skupo, vrlo je relativna stvar, i zavisi od vaših kapaciteta. Mislim da svako rešenje koje ima odgovarajući ROI za vaše poslovanje i garantuje zadovoljavajući procenat uštete (kad kažem garantuje mislim na ugovorom zagarantovan % uštede) na kraju NIJE SKUPO. Dakle ne kupujemo "perfektno rešenje", kupićemo ono koje nam, kada se sve saber i oduzme, daje najveću uštedu.

    Osvrnuću se i na svoj lični primer. Imala sam priliku da provedem 2 godine na projektu optimizacije transporta za jednu veću kompaniju. Ono što je moje iskustvo jeste da su dobar dispečar i dobar softver neodvojivi! Jedno bez drugog danas ne ide. Takođe, softver ne bi smeo da daje duže rute od dobrog dispečara, jer ako je to slučaj, onda taj softver nije dobar. Projekat na kome sam radila je i pored svih gore pominjanih specifičnosti pokazao velike uštede, čak mnogo veće od onih ugovorom garantovanih, pa se i ulaganje u dobar softver i pored visoke cene ipak pokazalo kao odlična investicija.
    Dakle sve je relativno, i dosta zavisi od slučaja do slučaja, zato se proces uvođenja softverskog rešenja mora veoma pažljivo i pametno planirati.

    Jedna od zanimljivosti je i da je pomenuti projekat iako namenjen optimizaciji transporta, ukazao na neke nedostatke u sektoru prodaje, pa je tako inicirao i izmene u tom i još nekim sektorima, što je za rezultat imalo dodatni, pomalo neočekivani benefit.

    Meni lično je bilo jako interesantno da pratim uticaj tog implementacionog procesa na radnike (od menadžmenta, preko dispečara pa do samih vozača). Od onog primarnog otpora koji se javlja pri uvođenju svake novine, preko medijacije, pa do, što je najvažnije, zadovoljstva na kraju. Dakle, svaki zaista dobar dispečar uvek će biti srećan ako mu se omogući dobar softver! Svaki menadžer biće srećan ako ostvari dodatne uštede! I na kraju, i vozači će biti srećni ako im dobro objasnite kakav je njihov benefit od svega!

  • Zivan SAVIC

    Zivan SAVIC

    9/4/2014 10:25:09 PM | Odgovori

    Tina, hvala na pozitvnom mišljenju.

    Nadovezao sam se na tvoj komentar u vezi vrednosti investicije (softver je  deo investicije). Nominalna cena softvera je prečesto dovoljna da potencijalni korisnik prestane da razmišlja o ovom tipu rešenja.

    Većina transpota robe u lokalu vezana je za distributivne kompanije u kojima sektor prodaje ima dominantan uticaj te je zadatak logistike i transporta značajno kompleksniji. Poznati su mi primeri iz prakse da se logistika "okrivi" za smanjen nivo usluge i pad prometa usled nerealizacije naloga za isporuku, a da se kasnije ustanovi da je određen broj naloga vezan za maloprodajne objekte koji su pre više meseci prestali sa radom. Hitne isporuke za kupce (i njihove komercijaliste) koji nisu poručili na vreme postaju sve češće te iz navedenih razloga ima više potreba za dinamičko rutiranje unutar prethodno kreiranog plana trasnporta.

    Verovatno ste upoznati da postoje rešenja za planiranje teritorija i ruta za komercijaliste koje bi uključile sve specifičnosti i navike kupaca u pogledu frekventnosti i poželjnih vremena za posete.

    Nije potrebno veliko znanje matematike da se odredi povovljnije rešenje izmedju:
      - 15.000 EUR investicije sa stepenom povratka 2.500 EUR mesečno
      - 100.000 EUR investicije sa stepenom povratka 10.000 EUR mesečno
    Prvo rešenje ima povrat investicije za 6 meseca i ostvaruje dodatnu uštedu od 15.000 EUR za prvih 12 meseci. Drugo rešenje vraća uloženo za 10 meseci i dodatnih 20.000 EUR tokom prve godine.

    Matematika na 24 meseca je značajno povoljnija u koristi skupljeg rešenja (120.000 EUR profita u odnosu na 42.000 EUR). U primeru je računat trošak održavanja rešenja u iznosu 20% godišnje za drugu godinu eksploatacije.

    Razumem da osobe koje upravljaju logistikom i transportom prečesto imaju pregšt operativnih izazova, svoje napore ulažu u ad-hoc rešenja od kojih očekuju brze rezultate. Zahtevati 100.000 EUR za projekat rutiranja u ova krizna vremena verovatno se završava osmehom i slanjem na odmor ili kod psihologa.

    Interesuje me vaša procena o broju kompanija koje bi prihvatile da primene profesionalno rešenje:
    - za strateško planiranje teritorija i ruta za prodajnu silu i
    - operativno dinamičko rutiranje za trasnportna vozila
    BEZ inicijalne investicije, a da zauzvrat podele realizovane uštede u naredne tri godine.

  • Darko

    Darko

    3/14/2016 5:05:35 PM | Odgovori

    Zdravo svima, radim u jednoj firmi koja se bavi logistikom. Zanima me koja firma u Srbiji nudi "pametno rutiranje" ? Znači , imam 20 lokacija i potreban mi je najkraći put u km i definisano vreme dolaska na svakoj lokaciji.

    Unapred hvala

Dodaj komentar

Loading